Mikeš Bero: Čudo neviđeno

Trkno sam beciklinom okol 10 sati do kioska, tam na Korzu, isprid stare Štedne po cigaretline i ”Virovtički” iz svog sokaka kroz prolaza nuz ”Fanu” di s’ se ono vježbaju s otim utegima kak idem inače skorom svaki dan. Tuj mi njekak najlipše prolazt i odma ufatt prvog i lipog lada… Plat’jo sam novne i cigaretline i usputa sreo Matu i Dragu te smo malčok prodivanli o toj Europi i uniji i kak smo sad građani Europe a ne sam Rvatske, Croatie, Kroatien, Kroejše, Harvatije i kak nas sve već ne zovu. Mata j’ reko da ć’ bit lipo sad ić’ u Mađarsku u te njiove toplice bez gužvi i onog čekanja i pregleda na granci a Draga kak je gledo Sabora na televizji i kakog imademo mentaliteta još dugo neće ta Europa dojt med nas jer sad opet vrdamo njeke njiove zakone koje smo, samim ulaskom prifatli k’o naše?! I tak sam se rasto šnjima i lipo pozdravjo te požurjo se doma da prije užne prelistam novne i zapaljim si jednu.

Spušjo se ja lipo po beciklističkoj stazi i ladovni natrag odkud sam i došo, dodavši malo ”gasa”, te taman da ć’ skrent prema prolazu i svom sokaku kad ono Jerume… jedva sam stigo zakočt i umalo se nisam sudarjo i natako prednjim točkom na branik od avta… Brzo sam stao, protrljo oči i nism mogo virovat na svoje oči. Njeki baja iz Slatne, šnjiovog kraja, parkiro svog avta taman na prolaza izmed živce i rubnika po pol prolaza. Nješt neviđeno u povisti grada i ovog prolaza za pješake. Šteta što nisam bijo na traktora il’ na njekoj ralci, tuljko sam bijo ljut na tog neotesanca… a mort je i ženskinja njeka… vrag će ga znat?! Al’ eto, na svu sreću imo sam mobitela od nećaka pa si morete lipo vidt.

Domovna nam je u Europi već pet dana al’ tam do Slatne izgleda još ni stigla i u glavu njekih…čija je valjanka na ramenma još uvik, izgleda, ostala tam u bostanu, na Balkanu… E moj narode… lipi pozdrav od Bere. (www.icv.hr)

[nggallery id=2079]