Iz Mikeškog kuta: Vatreno Vincekovo i sičanjska depres’ja

Mnogi jes’ a mnogi i nis’ jedva dočekali malo prave ‘ladnoće i sniga; da se bolje osuše šunke i meso ne ”propadne”; da se zemlja smiri i pripremi za proliće; da se ubiju razne štetočine i bakterije šta nas furtom napadaju i zbog sviju drugi’ razno razni’ razloga da sad ne nabrajam i to j’ dobro – kažu naši doktori pa nam savituju da se zbog imuniteta izajde malo van k’o i njeki drugi stručnjaki zbog slični’ razloga. Pa kad nam je snig eto lipo doš’o, mnogi drugi nikak da isto tak’ dojdu van s lopatama i očiste ga pred svojim kućama iak’ je već prošlo ohoho dana. Vrlo j’ primjetljivo da još uvik pred onim kućama šta imadu više otiju stanova, a ne spadaju pod zgrade, sniga još uvik imade?!

Više j’ stanara pa se valjd’ zat’ ne mogu dogovor’t. Puno imade i staza utabani’ šta s’ naprav’li hodači pa s’ se vlasniki ”izvuk’li” od lopatanja šta nij’ uredu naspram oniju koji ranom zorom i smrznutim jutrima redovito čiste ispred svoji’ kuća. Mnogo j’ ul’ca taman prije ove zime dob’lo lipog novog asvalta, al’ i tamoka imade puno nereda jerbo nij’ dovoljno u širinu očišćeno a propis kaže jedan meter pa b’ i to trebalo njekak pregledat’ i definirat da se znade koje su čije ovlasti i doklem vride jerbo ovak’ se opet mora ‘odat po cesti k’o da smo u zadnjoj zabiti…

Beračima ”ledene berbe” j’ ove god’ne zbiljam bilo ledeno, al’ je za Vincekovo u mom kraju – svi to znaju, bilo jako vatreno! Evo već dva dana zovem komšu Štefu i nemorem ga dob’t na telefuna da mu se ispričam jerbo nisam mog’o dojt. Po plotu sam lupo i bilo j’ zamandaljeno; okolo kuće sam obilazo k’o kaki žandar il’ nedaj Bog njeka lola šta liči žene od ljubavni bola al’ zabajdav. Svugdi muk i mrak, al’ bijo on i najcrnji šta more bit’ tračak istine kad – tad njekim čudom izajde na vidjelo i svitlost dana… Naravski, pogađate, uz pomoć tog neobičnog ljudskog organa šta čuda radi pa čak i to da svakog tuđeg dvora pomete a nij’ metla?! ”Nema vam njega već tri dana očjo j’ u špitalja”- dreknu komšinka kroz firangu te nastavi da j’ ”malo previše popjo pa ga j’ i onaj rukomet previše nasekir’o a i druž’na mu sva divlja bila pa j’ upo prek’ štokrlna. Unatrag, i ost’o na ispitivanju”…

Sičanjska depres’ja kažu da fata naroda al’ mi nij’ njikak’ jasno kak’ je to moguće kad je svake god’ne sve isto(?!) pogotovo onima šta nemaju vel’ke prohtjeve nit’ njeke veče izdatke i čiji s’ proračuni već desetljećima jednako ograničeni, a taki’ imade najviše…
Inače, kad sam već kod tiju para i trošenja, uleti ti njeki dan u jedan poznati gradski lokal Bero iz Cesarićeve, posebno u posebnim situac’jama zanimljiv i duhovit lik i odma’ s’ vrata radoznalo s blagim osmjehom priupita: – ”Jel’ vidjo neko Mirelu Perkovčevu?!… Odma’ sam skužjo šta j’ na stvari u tom njegovom pitanju dok su se drugi med sebom zgledali okolo i čud’li šta sad ovaj traži i jes’ mu sve ovce na broju? Dotičnu frizerku ne poznam, al’ ne b’ bilo loše njekak joj postat bližnja rodbina jerbo ima vrlo spretne i sretne ruke… (www.icv.hr)